CIKLUS PREDAVANjA U OKVIRU IZLOŽBE

 «OD ĆELIJE DO DOMENA — EVOLUCIJA ŽIVOTA NA ZEMLjI»

​

Lokacija: Muzej nauke i tehnike Beograd

Sva predavanja počinju u 19 časova

​

Izložba „Od ćelije do domena — evolucija života na Zemlji“ ima za cilj da predstavi najvažnije evolucione događaje na Zemlji, objasni aktuelne naučne zaključke o nastanku života na našoj planeti i istakne načine na koje se život postepeno usložnjavao. Ovakvim pristupom, posetiocima izložbe pruža se jedinstvena prilika da steknu savremene uvide u dokaze i realnost evolucije.

Izložbu „Od ćelije do domena — evolucija života na Zemlji“ sačinjavaju tri međusobno povezane tematske celine. U prvoj tematskoj celini, jedinstveni eksponati modela hidrotermalnog izvora, prokariotske i eukariotske ćelije i ćelijskih organela prate aktuelna objašnjenja postanka života na Zemlji i evolucije ćelijske organizacije života.

Druga tematska celina izložbe usmerena je na opis dinamične evolucione istorije života na Zemlji. Primeri fosilizovanih ostataka biljaka i životinja predstavljaju ubedljiv dokaz o evolucionim promenama koje su se dešavale u dugom vremenskom opsegu na našoj planeti. Važno mesto u evolucionoj istoriji imaju i masovna izumiranja, a svakako najpoznatije među njima vezuje se za nestanak dinosaurusa.

Treća tematska celina bavi se nastankom i evolucijom roda Homo. Posebna pažnja posvećena je putevima migracija ljudi, naseljavanju kontinenata i objašnjenjima genetičkih i fosilnih dokaza o afričkom poreklu anatomski savremenog čoveka.

Nadamo se da će Vas stručna vođenja kroz izložbu, tematske radionice i naučno-popularna predavanja dodatno zainteresovati za oblast evolucione biologije.

​

07.05. Akademik prof. dr Vladimir Stevanović, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu — “Ledeno doba – ključ razumevanja današnjeg preseka evolucije živog sveta na Balkanskom poluostrvu”.  Složeno Ledeno doba, sastavljeno od 4 glacijacije i 3 interglacijacije, trajalo je preko 500 000 godina. Nekoliko uzastopnih klimatskih promena tokom Ledenog doba snažno se odrazila na specijaciju vrsta flore i faune i dovelo do prodora mnogih vrsta na Balkansko poluostrvo iz drugih krajeva, čak i iz dalekog Arktika uslovaljavajući mešanje različitih florističkih i faunističkih elemenata sa vrstama - drevnim tercijernim starosedeocima. Tema ovog predavanja je da se na sažet način i u svetlu današnjih saznanja o Ledenom dobu objasne složeni taksonomski, biogeografski i ekološki odnosi u živom svetu koji danas postoje na Balkanskom poluostrvu i po kojima je ono, na svoj način, jedinstveno u Evropi.

​

09.05. Prof. dr Dragan Milovanović, Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu — “Zemlja — planeta na kojoj živimo”. Na predavanju će biti reči o strukturi i geološkom sastavu Zemlje i kretanju kontinenata u prošlosti.

​

14.05. Prof. dr Eva Kamerer, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, prof. dr Biljana Stojković, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, dr Jelica Lazarević, Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković” Univerziteta u Beogradu, dr Uroš Savković Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković” Univerziteta u Beogradu — “Akademsko nasleđe prof. dr Nikole Tucića”. Na predavanju će biti reči o uticaju profesora Tucića na razvoj evolucione misli, njegovom naučno-istraživačkom radu i društvenom angažmanu.

​

16.05. Dr Desa Đorđević Milutinović, Prirodnjački muzej u Beogradu — “Kako je Planeta postala zelena - ili kratka priča o poslednjih 500 miliona godina?”. Na predavanju će biti reči o najvažnijim evolucionim događajima koji su omogućili izlazak biljaka iz mora na kopno, kao i dalju evoluciju kopnenih ekosistema. 

​

21.05. Prof. dr Sofija Stefanović, Institut Biosens, Novi Sad/Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu — “Čovekova evolucija i rađanje: zbog čega je porođaj težak i rizičan?”. Zbog čega je od kad postoji ljudska vrsta porođaj težak i rizičan kako za mame tako i za bebe? Kako je ono što nas je učinilo ljudima, dvonožni hod i velik mozak dovelo do promena karlice i veličine bebine glave i kako smo uprkos kompleksnom rađanju opstali kao vrsta?

​

23.05. Prof. dr Milan Ćirković, Astronomska opservatorija Beograd/The Future of Humanity Institute Oxford University  — “Konvergencija i kontingencija iz astrobiološke perspektive”. Na koji način dolazi do evolucionih inovacija i kakva je njihova uloga u istoriji života? Rasprave koje se vode već mnogo decenija oko toga da li značajniju ulogu u evoluciji igra konvergencija (težnja za pojavom istih, univerzalno adaptivnih karaktera, u veoma raznolikim kladama) ili kontingencija (nepredvidljivi, slučajni sticaj okolnosti koji dovodi do pojave odabranih karaktera umesto nekih drugih). U krajnje pojednostavljenoj formi, ova debata se svodi na legendarno metafizičko pitanje “slučajnost ili nužnost?”. Na predavanju će biti razmotreni neki aspekti ove velike debate, kao i način na koji bi astrobiološka istraživanja mogla preseći ovaj teški Gordijev čvor.

​

28.05. Dr Dragana Milanović, Filološka gimnazija Beograd — “Evolucija teorije evolucije”. Na predavanju će biti reči o istoriji evolucione misli, promenama, dopunama, ali i krizama koje je teorija evolucija pretrpela tokom više od 150 godina.

​

30.05.  Prof. dr Slobodan Knežević, Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu — “Priče s Kalemegdanskog rta”. Na predavanju će biti reči o fosilima i stenama ispod “Pobednika” na Kalemegdanu u Beogradu, mestu koje je u dalekoj prošlosti Zemlje predstavljalo obalu Panonskog mora.